Sedmu deceniju, tačnije početak 1960-ih označila je kultna „mala crna haljina“ Ibera de Živanšija za Odri Hepbern sa jedne, i mini suknja Meri Kvant sa druge strane. Dva naizgled suprotstavljena modna predmeta su hladnoratovskom svetu predvođenom Kenedijevima kao modnim ikonama omogućila susret različitih modnih praksi: elitnih i onih mladalačkih, kontrakulturnih i supkulturnih. Na planu umetnosti, što na Zapadu to i u Srbiji, različiti realizmi i ekspresionizmi bivaju zamenjeni neodadaizmom, pop i op artom, minimalizmom, konceptualizmom, feminizmom. Nove politike predstavljanja izbrisale su granice između mode i umetnosti kroz čuvenu Vorholovu haljinicu od papira sa dezenom konzervi „kembel“ supe, postavljajući pitanje gde prestaje umetnost, a počinje moda, i nisu li obe podjednako umetničke i kapitalističke? Spajajući umetnost i modu, Sen Loran razumeva modu kao slikarsko platno i kreira kultnu kolekciju baziranu na Mondrijanovom neoplasticizmu. U Beogradu, Aleksandar Joksimović odgovara sa kolekcijom Simonida, koju čini srednjovekovno nasleđe pretvoreno u futurističke haljine. Kroz ova dva, ali i mnoge druge primere susreta i sukoba istorije umetnosti i mode, predavanje za cilj ima razumevanje mode kao umetničkog nasleđa, ukazujući na potrebu njenog očuvanja u muzejima.
Stefan Žarić je istoričar mode i doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde se bavi modom u angloameričkoj književnosti sa akcentom na modu u Šekspirovim tragedijama. Autor je izložbe i knjige o modnim ilustracijama Milene Pavlović Barili za američki modni časopis Vogue, prve studije iz muzeologije mode, te kustos prve izložbe visoke mode (Žan-Pol Gotje) u Srbiji. Za naučni i kustoski rad na polju mode, dobitnik je mnogih domaćih i stranih priznanja i stipendija zahvaljujući kojima se usavršavao u SAD, Estoniji, UK, Japanu.
*fotografija: Manekenke u modelima iz kolekcije Mondrijan Iv Sen Lorana za jesen/zimu 1965. godine u muzeju u Hagu, 1966.