Otvaranje izložbe „The Discipline”
Pozivamo vas na otvaranje izložbe „The Discipline” autorki Slavice Obradović i Sonje Radaković, koje će se održati u subotu, 26. septembra 2026. godine sa početkom u 18 časova.
Trajanje izložbe: 26. septembar – 14. novembar 2026.
In-house kustoskinja: Tamara Kucor
O izložbi:
Izložba „The Discipline“ predstavlja umetničku saradnju Slavice Obradović i Sonje Radaković. Polazeći od srodnih pitanja, umetnice istražuju telo i identitet u kulturi u kojoj je žensko telo često oblikovano spoljnim projekcijama, očekivanjima i normama. Slavica Obradović bavi se telom kao prostorom discipline, izgradnje i oblikovanja identiteta. Oslanjajući se na lično iskustvo rada sa telom, njen rad ne govori o dostizanju unapred zadatog ideala, već o samom procesu njegovog oblikovanja. Telo tako postaje mesto u kojem se preispituju naučeni obrasci ženstvenosti, odnos prema sopstvenom telu, performativnost roda i mogućnost da se ono iznova definiše. I Sonja Radaković se bavi telom kroz pitanja kontrole i discipline, koristeći repetitivnost baletskih pokreta i stroge telesne proporcije. Njeni radovi otvaraju i pitanje tela koje se udaljava od tradicionalnih atributa ženstvenosti i približava androginoj formi. Iako polaze od različitih praksi i iskustava, obe umetnice preispituju stereotipne predstave o ženskom telu i posmatraju ga kao promenljiv prostor oblikovanja identiteta, ali i kao prostor lične slobode.
Na izložbi će biti predstavljeni novi i raniji radovi umetnica, a na otvaranju će biti izvedeni performansi „Body Armor“ Slavice Obradović, kao i „Polaris“ i „Prosmotra“ Sonje Radaković, realizovan u saradnji sa Osnovnom baletskom školom „Raičević”. Performansi će biti izvođeni i tokom trajanja izložbe, o terminima će publika biti naknadno obaveštena.
…
Teodora Jeremić, istoričarka umetnosti, o izložbi:
„Imati telo znači zauzeti prostor. Neprestano pregovarati u njemu, menjati se, suprotstavljati, performirati. Živeti u telu kojem je društvo unapred pripisalo određena značenja znači živeti topografiju korporealnosti u kojoj se spoljašnji pritisci i unutrašnje potrebe dotiču preblisko, napipavaju preko naše kože, gotovo naslanjaju jedno na drugo međusobno se oblikujući. Tela koja imamo nikada nisu samo naša i nisu samo obeležena društvenim pritiscima, već su neretko njihova direktna posledica. Posledica društvenog konstituisanja i uslovljavanja, pri čemu telopostaje locus neuralgicus društva, njegovih projekcija, želja, očekivanja, pretpostavki. U tome mizogina misao neretko pokušava da pronađe pogodno samoopravdanje za podređeni društveni položaj žena*, pozivajući se na „prirodne“ implikacije nejednakosti, zatvarajući ih u tela koja nisu samo predstavljački „krhka”, „nesavršena”, „neukrotiva” i „nepouzdana”, već i primarno konstruisana kao takva.
U takvom zatečenom stanju sveta koji ih okružuje, radovi Slavice Obradović i Sonje Radaković funkcionišu kao odgovor. Autorke formiraju višeglasje kojim tvrde da je otpor na mikro, pa zatim i makroplanu sasvim izvesno moguć. Polazeći od discipline, nastale od latinske reči discere (učiti), čije se značenje kroz istoriju pomeralo od procesa učenja, preko kaznene mere do ideje reda, usavršavanja, ali i kontrole, autorke istražuju pitanje i aspekte discipline kao istovremeno sputavajućeg i oslobađajućeg procesa. Kroz repetitivnost, napor, korektivne mere, one otvaraju prostor za sve ono što telo jeste i što može da bude, i sve uloge koje može da preuzme. Za razmišljanje o telu kao mestu na kojem se pritisak evidentira, ali mu se i odoleva i uzvraća, mestu gde se on aktivno potiskuje i deformiše, a tela u toj razmeni menjaju. Verujući da je telo kao prostor stalne intervencije proces, a njegovo značenje i sposobnosti promenljive u zavisnosti od konteksta, autorke istražuju načine i metode na koje se društvene uloge, ali i ideja o identitetu, oblikuju, uspostavljaju, reprodukuju, distribuiraju. Njihove prakse različitim postupcima i jezicima govore o istoj potrebi da se telo koriguje, disciplinuje, oblikuje i dovede u komunikaciju sa nametnutim standardima, ali ne tako da se oni reprodukuju, već da im se odgovori kroz kontraargument. Generisanjem nove sile otpora iznutra, kroz nova tela, nove kapacitete, testirajući nove forme i nove odnose moći koji se pritom uspostavljaju, istovremeno dokazujući koliko je sama ideja „idealnog“ tela promenljiva i nestabilna.
*Termin „žena“ u tekstu se koristi inkluzivno i obuhvata sve osobe koje se identifikuju kao žene.”
…
Slavica Obradović (1990)vizuelna umetnica. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na odseku za vajarstvo, 2015. godine. Učestvovala je u mnogim grupnim i realizovala nekoliko samostalnih izložbi u zemlji I inostranstvu. Dobitnica je nagrade “Vladeta Petrić” za vajarska dostignuća (2015) i “Perspektive 14” u organizaciji Šok zadruge. Bila je jedan od inicijatora osnivanja umetničkog kolektiva Kvaka 22 Slavičin rad se bavi fizičkim i virtuelnim skulpturama telesnih reprezentacija koje modeluje kao da su u procesima fragmentacije, hibridizacije i spajanja. Ove neobične reprezentacije fizičkog manifestuju složena međuljudska emocionalna stanja. Radi u medijskoj skulpturi, instalaciji i digitalnoj umetnosti. Poslednjih nekoliko godina, Slavica intenzivno istražuje granice tela i pojma telesne dismorfije. Zahvaljujući ovom istraživanju ona postaje profesionalni sportista i pole dance instruktor.
Sonja Radaković (1989) vizuelna umetnica koja aktivno izlaže od 2007. Učestvovala je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi i projekata u zemlji I inostranstvu. Osnovne i master studije slikarstva završila je na Akademiji umetnost u Novom Sadu gde trenutno pohađa doktorske studije iz oblast Likovnih umetnosti radi kao samostalni stručni saradnik na Katedri za slikarstvo. Višestruka je dobitnica stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije, Erasmus+ programa i nagrada iz oblast slikarstva i vizuelnih umetnosti. Od umetničkih radionica i usavršavanja izdvaja masterklas sa Marinom Abramović. 2021. postaje dobitnica glavne nagrade 58. Oktobarskog salona u Beogradu a 2023. zajedno sa koleginicom Sanjom La nović i Julijom Kasteluči ulazi u uži izbor za predstavljanje Srpskog paviljona na 60. Venecijanskom bijenalu. Nedavne izložbe i međunarodni angažmani: 2024 •Performissima, Center Vallonie-Brukelles, Pariz; • Rezidencijalni boravak u Cite interna onale des arts, Pariz; • Sile gravitacije, Nuit Blanche 2024, Srpski kulturni centar, Pariz 2023 • Pronađiing A Way, MC Gallery, Njujork; • You Are Too Old, SULUV Gallery, Novi Sad; • For You Page, galerija Kvaka 22, Beograd; • Wasted, Performance Festival IoDeposito, Bunker Gallery, Udine Pored svoje umetničke prakse, Sonja Radaković se aktivno bavi klasičnim baletom, sportom i humanitarnim radom. 2019. radila je projektu rekonstrukcije u romskom naselju u Beogradu a trenutno volontira kao spasilac u Gorskoj službi spasavanja Srbije. Poslednjih godinu dana zakoračila je u svet speleologije i speleo spasavanja.
